Дана 17. августа 2024. године, на Тргу Херцега Стефана, у оквиру програма 11. Трга од ћирилице, обиљежен је значајан јубилеј: 700 година од престављења Никодима I, архиепископа српског.
Свети Никодим Хиландарац, сабрат, а онда и игуман хиландарски и испосник карејски, који је након готово четрдесет година подвизавања на Светој Гори позван од Светог архијерејског и државног сабора земље на челу са Св. краљем Милутином натраг у Србију и на архиепископски престо Светога Саве узведен 1317. г, и придржавао га до своје смрти, 1324. г, живео је у време чак четворице српских краљева – Уроша Првог и његових синова Драгутина и Милутина, и Стефана Дечанског, уважаван од тројице последњих не само као првопастир Цркве већ и као лични духовник. Будући један од најобразованијих и најспособнијих архиепископа светосавске Цркве, и попут Светога Саве, Свети архиепископ Никодим прославља се и као велики просветитељ Цркве Српске. Настављајући верно Савино дело у сваком погледу, Свети Никодим довршио је и светосавско саображавање њених богослужења свештеном јерусалимском обрасцу, и као врсни познавалац грчког језика, оставио својој Цркви и превод чувеног „Јерусалимског устава“ Саве Јерусалимца, и марљиво бринуо о преписивању црквених књига. Упамћен је такође и као велики измиритељ љуто завађених. Успио је да измири и краљеве Драгутина и Милутина, и краља Милутина и сина му Стефана Дечанског.
Предавање на тему: „Свети Никодим I, архиепископ српски – живот и дјело”, одржао је др Радоје Фемић из Подгорице.
Свети Никодим Хиландарац, сабрат, а онда и игуман хиландарски и испосник карејски, који је након готово четрдесет година подвизавања на Светој Гори позван од Светог архијерејског и државног сабора земље на челу са Св. краљем Милутином натраг у Србију и на архиепископски престо Светога Саве узведен 1317. г, и придржавао га до своје смрти, 1324. г, живео је у време чак четворице српских краљева – Уроша Првог и његових синова Драгутина и Милутина, и Стефана Дечанског, уважаван од тројице последњих не само као првопастир Цркве већ и као лични духовник. Будући један од најобразованијих и најспособнијих архиепископа светосавске Цркве, и попут Светога Саве, Свети архиепископ Никодим прославља се и као велики просветитељ Цркве Српске. Настављајући верно Савино дело у сваком погледу, Свети Никодим довршио је и светосавско саображавање њених богослужења свештеном јерусалимском обрасцу, и као врсни познавалац грчког језика, оставио својој Цркви и превод чувеног „Јерусалимског устава“ Саве Јерусалимца, и марљиво бринуо о преписивању црквених књига. Упамћен је такође и као велики измиритељ љуто завађених. Успио је да измири и краљеве Драгутина и Милутина, и краља Милутина и сина му Стефана Дечанског.
Предавање на тему: „Свети Никодим I, архиепископ српски – живот и дјело”, одржао је др Радоје Фемић из Подгорице.
Примијетивши да су животи наших архијереја и иначе били усмјерени на више различитих равни, др Фемић је истакао да је и Св. Никодим, у том духу, „у исти мах морао бити не само духовник, не само монах него и управник и дипломата, и политичар, и ратник… Све оно дакле, у симболичкој равни наравно, што је био Свети Сава и што су били његови наследници”. У личности Св. Никодима и његовом дјелу остварује се, дакле, неколико значајних континуитета – континуитет предводништва Српске Цркве, континуитет стилистичке и преводилачке дјелатности, континуитет дипломатске умјешности и старања о добробити српске државе. Све то свједочи да је позвање Св. Никодима исто као и његових претходника, а и прејемника, од Св. Саве па све до нашег доба: да представљају у сваком погледу драгоцјене оријентире, казао је др Фемић.
Говорећи о значају дјела Светог Никодима, др Фемић је нагласио да он припада кругу ученика архиепископа Данила I, по духу и по ономе што је урадио за Српску Православну Цркву, и по угледању на Данила ка на духовни узор.
У књижевно-преводилачком дјелу Св. Никодима истиче се превод Типика Св. Саве Освећеног, и то не без разлога сачињен у једном тренутку у коме је опет ваљало потврдити континуитет – 100 год се навршавало тада од самосталности Српске Цркве. Значај тог превода не лежи само у његовом богослужбено-практичном аспекту, већ и у томе што је он примјер изузетног преводилачког и стилистичког дара који је красио Св. Никодима.
Др Фемић је своје излагање закључио опаском да од Данила I, па преко низа прегалаца, а међу њима и „једне такве маркантне, предузимљиве личности, са таквим даровима и благословима” каква је била личност Св. Никодим, па до овог нашег времена, ми свједочимо да су дјела сакралне књижевности веома значајни чувари оног животног и обнављајућег жара који Црква баштини кроз сву историју.
Вокална солисткиња певачке групе „Преподобна Касија Константинопољска“ Магдалина Јакшић из Херцег Новог је извела песму „Ода Хиландару“ Етно-музичког састава Фенечки бисери. Аутор песме је Ана Ивановић, аранжман Никола Анастасијевић.
Програм је водила Александра Миљанић, а уредници вечери су протојереј–ставрофор Радомир Никчевић и Александра Миљанић.
Говорећи о значају дјела Светог Никодима, др Фемић је нагласио да он припада кругу ученика архиепископа Данила I, по духу и по ономе што је урадио за Српску Православну Цркву, и по угледању на Данила ка на духовни узор.
У књижевно-преводилачком дјелу Св. Никодима истиче се превод Типика Св. Саве Освећеног, и то не без разлога сачињен у једном тренутку у коме је опет ваљало потврдити континуитет – 100 год се навршавало тада од самосталности Српске Цркве. Значај тог превода не лежи само у његовом богослужбено-практичном аспекту, већ и у томе што је он примјер изузетног преводилачког и стилистичког дара који је красио Св. Никодима.
Др Фемић је своје излагање закључио опаском да од Данила I, па преко низа прегалаца, а међу њима и „једне такве маркантне, предузимљиве личности, са таквим даровима и благословима” каква је била личност Св. Никодим, па до овог нашег времена, ми свједочимо да су дјела сакралне књижевности веома значајни чувари оног животног и обнављајућег жара који Црква баштини кроз сву историју.
Вокална солисткиња певачке групе „Преподобна Касија Константинопољска“ Магдалина Јакшић из Херцег Новог је извела песму „Ода Хиландару“ Етно-музичког састава Фенечки бисери. Аутор песме је Ана Ивановић, аранжман Никола Анастасијевић.
Програм је водила Александра Миљанић, а уредници вечери су протојереј–ставрофор Радомир Никчевић и Александра Миљанић.
